Primeri nadležnosti upravnika provincije u imovinskopravnim parničnim postupcima u Rimu

Abstract

U radu je obrađeno nekoliko pitanja. Na samom početku, vrši se pregled izvora prava kojim je regulisano pitanje nadležnosti upravnika provincija od širih ka užim. Nadležnost upravnika nastajala je njegovim ulaskom u provinciju. U slučaju napuštanja provincije, njegove nadležnosti su prestajale i on je postajao privatno lice. Zamena personalnog karaktera nadležnosti upravnika, koji je značajno uzdrman Karakalinom konstitucijom iz 212. godine, u korist teritorijalnog, očigledna je na kraju dominata. Upravnik je mogao da ima civilne i vojne nadležnosti. Prve su obuhvatale pravosudnu i upravnu vlast. Pravosudne nadležnosti delile su se na one u krivičnoj i one u građanskoj materiji. Od celokupnog obima građanske materije, u radu su obrađeni primeri nadležnosti upravnika provincije u materiji imovinskog prava, odnosno, prema Gajevoj triparticiji, materiji pod nazivom ius quod ad res pertinet. Upravnik provincije bio je nadležan da rešava gotovo sva sporna pitanja koja su nastajala u svakodnevnom životu stanovnika prilikom zasnivanja, zaštite i gašenja prava, kako onih vezanih za državinu, svojinu i stvarna prava na tuđim stvarima, tako i onih u materiji obligacija i nasleđivanja.