The Influence of Spatial Development and Spatial Transformations on Socio-geographical Elements in the Kolubara District

Abstract

<p>Истраживање трансформација у простору од&nbsp;великог је значаја за сагледавање промена у развоју&nbsp;неког подручја. Промене које се догађају у простору&nbsp;остављају трајне последице како на просторној&nbsp;компоненти, тако и на друштвено-географским&nbsp;елементима.&nbsp; Неке од главних природних одлика&nbsp;истраживаног подручја су велика вероватноћа за појаву&nbsp;клизишта, изражени ерозивни процеси, неједнако&nbsp;распоређена количина падавина у току године и&nbsp;нерегулисани површински токови. Планирање развоја у&nbsp;оваквим природним условима је знатно отежано&nbsp;поготово са аспекта изградње инфраструктуре и&nbsp;саобраћајница.&nbsp; Кроз истраживано подручје пролазе&nbsp;значајне саобраћајнице као што је Ибарска магистрала,&nbsp;пруга Београд-Бар, а планирана је и изградња нових&nbsp;саобраћајница (аутопут Београд-Јужни Јадран&nbsp; и пруга&nbsp;Ваљево-Лозница). Ако се овоме дода чињеница да се на&nbsp;делу Колубарског округа налази и део површинских&nbsp;копова РБ &bdquo;Колубара&ldquo; (општине Лајковац и Уб), онда се&nbsp;овде јавља читав низ конфликтних ситуација у развоју&nbsp;простора.&nbsp; Демографски трендови су у последњих&nbsp;неколико деценија све лошији.&nbsp; Стопа природног&nbsp;прираштаја је у опадању. Једино се Ваљево као центар&nbsp;Округа некако опире негативним демографским&nbsp;трендовима.&nbsp; Ваљево је&nbsp; као центар донекле привлачан за&nbsp;досељавање становника из мањих средина. Према&nbsp;миграционим обележјима, запажа се да се становништво&nbsp;сели из истраживаног подручја. Највећа су пресељења&nbsp;из сеоских средина у општинске центре. Овај тренд се&nbsp;запажа још седамдесетих година, а стање је само&nbsp;продубљено у каснијим деценијама. Сва несеља Округа&nbsp;су захваћена деаграризацијом и изумирањем села.&nbsp;Становништво Колубарског округа у прошлости се&nbsp;највише бавило пољопривредном. Пошто се на простору&nbsp;општина Уб и Лајковац налази део Колубарског&nbsp;лигнитског басена са тенденцијом ширења и отварања&nbsp;нових копова, врши се експроприација пољопривредног&nbsp;земљишта и његово претварање у копове.&nbsp; Просторни&nbsp;развој и трансформације су текле тако да је&nbsp;пољопривреда остала на маргини развојних токова. Са&nbsp;друге стране, због лоше економске ситуације у држави,&nbsp;слабо се развијају и друге гране привреде. Лоша&nbsp;пољопривреда са собом носи и неразвијену прехрамбену&nbsp;Утицај просторног развоја и просторних трансформација на друштвено-географске елементе у Колубарском округу&nbsp;индустрију.&nbsp; Просторни развој је битно утицао на физиономске и структурне промене у насељима. Дошло&nbsp;је до коренитих промена у реду величина неких насеља.&nbsp;Промењена је и хијерархија међу насељима захваљујући&nbsp;томе што се простор мењао и што су се мењале људске<br />делатности. Пољопривредна насеља су постала&nbsp;индустријска, рударска и трговачка.&nbsp; Да би се стекла&nbsp;потпуна слика о стању на терену, део локалног<br />становништва је обухваћен анкетним истраживањем.&nbsp;Ставови локалног становништва се доста поклапају са&nbsp;стањем на терену. У високом нивоу становници се&nbsp;слажу да је лоша економска ситуација у Округу основни<br />разлог за слаб развој и да ће Округ временом постати&nbsp;периферно београдско подручје. Лоше планирање&nbsp;развоја подручја оцењено је као важан фактор његовог&nbsp;недовољног развоја. Међу факторима у простору који&nbsp;спречавају и ремете развој високо су оцењена клизишта&nbsp;и поплаве. Међу становницима из различитих општина&nbsp;и различите школске спреме постоје&nbsp; статистички&nbsp;значајне разлике у одговорима, што потврђује једну од&nbsp;подхипотеза у раду да становници различитих&nbsp;социодемографских група не третирају једнако&nbsp;различите проблеме у Округу. Становници се углавном&nbsp;слажу са тиме да је унутрашња инфраструктура у<br />Округу лоша и да је то један од разлога за његову слабу&nbsp;развијеност. Општи став становника је да се мало улаже&nbsp;у Округ и да се зато он слабо развија, али и да је важан&nbsp;фактор развоја само становништво којег је на&nbsp;територији Округа све мање.&nbsp; Резултати дисертације&nbsp;јасно стављају акценат на то да без становништва и<br />демографских потенцијала нема развоја подручја, као и&nbsp;да&nbsp; су&nbsp; привреда, добра инфраструктура и&nbsp; прецизно&nbsp;планирање, основ за развој подручја.</p>

<p>Istraživanje transformacija u prostoru od&nbsp;velikog je značaja za sagledavanje promena u razvoju&nbsp;nekog područja. Promene koje se događaju u prostoru&nbsp;ostavljaju trajne posledice kako na prostornoj&nbsp;komponenti, tako i na društveno-geografskim&nbsp;elementima.&nbsp; Neke od glavnih prirodnih odlika&nbsp;istraživanog područja su velika verovatnoća za pojavu&nbsp;klizišta, izraženi erozivni procesi, nejednako&nbsp;raspoređena količina padavina u toku godine i&nbsp;neregulisani površinski tokovi. Planiranje razvoja u&nbsp;ovakvim prirodnim uslovima je znatno otežano&nbsp;pogotovo sa aspekta izgradnje infrastrukture i&nbsp;saobraćajnica.&nbsp; Kroz istraživano područje prolaze&nbsp;značajne saobraćajnice kao što je Ibarska magistrala,&nbsp;pruga Beograd-Bar, a planirana je i izgradnja novih&nbsp;saobraćajnica (autoput Beograd-Južni Jadran&nbsp; i pruga&nbsp;Valjevo-Loznica). Ako se ovome doda činjenica da se na&nbsp;delu Kolubarskog okruga nalazi i deo površinskih&nbsp;kopova RB &bdquo;Kolubara&ldquo; (opštine Lajkovac i Ub), onda se&nbsp;ovde javlja čitav niz konfliktnih situacija u razvoju&nbsp;prostora.&nbsp; Demografski trendovi su u poslednjih&nbsp;nekoliko decenija sve lošiji.&nbsp; Stopa prirodnog&nbsp;priraštaja je u opadanju. Jedino se Valjevo kao centar&nbsp;Okruga nekako opire negativnim demografskim&nbsp;trendovima.&nbsp; Valjevo je&nbsp; kao centar donekle privlačan za&nbsp;doseljavanje stanovnika iz manjih sredina. Prema&nbsp;migracionim obeležjima, zapaža se da se stanovništvo&nbsp;seli iz istraživanog područja. Najveća su preseljenja&nbsp;iz seoskih sredina u opštinske centre. Ovaj trend se&nbsp;zapaža još sedamdesetih godina, a stanje je samo&nbsp;produbljeno u kasnijim decenijama. Sva neselja Okruga&nbsp;su zahvaćena deagrarizacijom i izumiranjem sela.&nbsp;Stanovništvo Kolubarskog okruga u prošlosti se&nbsp;najviše bavilo poljoprivrednom. Pošto se na prostoru&nbsp;opština Ub i Lajkovac nalazi deo Kolubarskog&nbsp;lignitskog basena sa tendencijom širenja i otvaranja&nbsp;novih kopova, vrši se ekspropriacija poljoprivrednog&nbsp;zemljišta i njegovo pretvaranje u kopove.&nbsp; Prostorni&nbsp;razvoj i transformacije su tekle tako da je&nbsp;poljoprivreda ostala na margini razvojnih tokova. Sa&nbsp;druge strane, zbog loše ekonomske situacije u državi,&nbsp;slabo se razvijaju i druge grane privrede. Loša&nbsp;poljoprivreda sa sobom nosi i nerazvijenu prehrambenu&nbsp;Uticaj prostornog razvoja i prostornih transformacija na društveno-geografske elemente u Kolubarskom okrugu&nbsp;industriju.&nbsp; Prostorni razvoj je bitno uticao na fizionomske i strukturne promene u naseljima. Došlo&nbsp;je do korenitih promena u redu veličina nekih naselja.&nbsp;Promenjena je i hijerarhija među naseljima zahvaljujući&nbsp;tome što se prostor menjao i što su se menjale ljudske<br />delatnosti. Poljoprivredna naselja su postala&nbsp;industrijska, rudarska i trgovačka.&nbsp; Da bi se stekla&nbsp;potpuna slika o stanju na terenu, deo lokalnog<br />stanovništva je obuhvaćen anketnim istraživanjem.&nbsp;Stavovi lokalnog stanovništva se dosta poklapaju sa&nbsp;stanjem na terenu. U visokom nivou stanovnici se&nbsp;slažu da je loša ekonomska situacija u Okrugu osnovni<br />razlog za slab razvoj i da će Okrug vremenom postati&nbsp;periferno beogradsko područje. Loše planiranje&nbsp;razvoja područja ocenjeno je kao važan faktor njegovog&nbsp;nedovoljnog razvoja. Među faktorima u prostoru koji&nbsp;sprečavaju i remete razvoj visoko su ocenjena klizišta&nbsp;i poplave. Među stanovnicima iz različitih opština&nbsp;i različite školske spreme postoje&nbsp; statistički&nbsp;značajne razlike u odgovorima, što potvrđuje jednu od&nbsp;podhipoteza u radu da stanovnici različitih&nbsp;sociodemografskih grupa ne tretiraju jednako&nbsp;različite probleme u Okrugu. Stanovnici se uglavnom&nbsp;slažu sa time da je unutrašnja infrastruktura u<br />Okrugu loša i da je to jedan od razloga za njegovu slabu&nbsp;razvijenost. Opšti stav stanovnika je da se malo ulaže&nbsp;u Okrug i da se zato on slabo razvija, ali i da je važan&nbsp;faktor razvoja samo stanovništvo kojeg je na&nbsp;teritoriji Okruga sve manje.&nbsp; Rezultati disertacije&nbsp;jasno stavljaju akcenat na to da bez stanovništva i<br />demografskih potencijala nema razvoja područja, kao i&nbsp;da&nbsp; su&nbsp; privreda, dobra infrastruktura i&nbsp; precizno&nbsp;planiranje, osnov za razvoj područja.</p>

<p>Studying transformations in space is of great significance for seeing changes in the development of a certain area. Changes that occur in space lead to permanent consequences on spatial components as well as on socio-geographical elements. Some of the main&nbsp; natural features of the researched area are great probability of landslide occurrence, severe erosion, uneven distribution of annual precipitation quantity and unregulated watercourses. Development planning in such natural circumstances is fairly difficult, especially in the aspect of building infrastructure and &nbsp;roads. Important roads such as the Ibar highway (Ibarska magistrala) and the Belgrade-Bar railway, run through the researched area, and there is a plan to build new roads (the Belgrade-South Adriatic and the Valjevo-Loznica railway). If we add &nbsp;to&nbsp; this the fact that a part of quarries of Coal mining complex &rsquo;Kolubara&rsquo; (the municipalities of Lajkovac and Ub) is partly situated in the Kolubara District, then a whole range of conflict situations in spatial development arises there.&nbsp; In the last several decades demographic trends are getting worse and worse. The population &nbsp; growth rate is declining. Only Valjevo, as the center of the district, somehow resists negative demographic trends. Being the center, Valjevo is to a certain degree attractive to residents of smaller settlements, who move to that town. As&nbsp; for migrational characteristics, it has been noted that population moves away from the&nbsp; researched area. The largest migrations are from rural areas to municipal centers.&nbsp; This trend was noted as early as in the Seventies, and it only grew in the following decades. All settlements in the district are affected by deagrarisation of villages and &nbsp; their extinction. In the past, the population of the Kolubara district was mainly &nbsp;agricultural. Since the municipalities of Ub and Lajkovac include a part of the Kolubara lignite basin with a tendency to grow and open new quarries, agricultural&nbsp;land is being expropriated and turned into quarries. Spatial development and&nbsp; spatial&nbsp; transformations happened in such a way that agriculture remained in the &nbsp;margin of&nbsp;development processes. On the other hand, due to unfavorable economic situation in the country, other branches of economics develop insufficiently. The consequence of poor agriculture is underdeveloped food industry. Spatial development has significantly influenced physiognomic and structural changes in settlements. There&nbsp;have been fundamental changes in the size order of certain settlements. The hierarchy among settlements has also been changed due to spatial transformations&nbsp; and changes of human activities. Agricultural settlements became industrial, mining and commercial. In order to get a complete picture of the state in the &nbsp;field, a part of local population has been included into survey research. Attitudes of local population&nbsp; coincide with the state in the field to a large degree. Residents mostly agree that bad&nbsp;economic situation in the district represents the main reason for underdevelopment&nbsp; and that with time the district will become an outlying area of Belgrade. Bad development planning of the area is considered to be an important factor of its insufficient development. It is assessed that spatial factors which greatly hinder and&nbsp;impede development are landslides&nbsp; and floods. There are significant statistical differences in the answers among residents from different municipalities and &nbsp;of different educational degrees, which confirms one of the study&rsquo;s sub-hypothesis ‒ a hypothesis that residents form different socio-demographic groups, do not treat different problems in the district equally. Residents mostly agree that internal infrastructure of the district is bad, and that it represents one of the reasons for its underdevelopment. The prevailing attitude of residents is that investments in the&nbsp;district are low and that is why it develops poorly, but also that population itself&nbsp; represents an important factor of development, but its number is constantly decreasing on the district territory. The dissertation results clearly emphasize that development of an area is not possible without population and demographic potentials, as well as that economy, good infrastructure and precise planning&nbsp;provide a basis for the development of an area.</p>