Dinamika oporavka i promenljivost srčane frekvencije nakon fizičkog opterećenja

Abstract

<p>Cilj teze je bio ispitivanje uticaja četiri različita položaja tela na oporavak i varijabilnost srčane frekvencije nakon kratkotrajnog submaksimalnog opterećenja. Ispitivanje je sprovedeno na trideset sportista (19.9±1.0 god, 182.6±5.2 cm, 76.9±7.0 kg) i trideset nesportista (20.5±0.6 god, 181.1±6.1 cm, 81.4±9.2 kg) kojima je praćen oporavak nako petominutnog opterećenja na bicikl-ergometru. Praćen je: 1) neaktivan oporavak u sedećem položaju, 2) aktivan oporavak u sedećem položaju, 3) oporavak u ležećem položaju i 4) oporavak u ležecem položaju sa podignutim nogama. Parametri HRVa dobijeni su iz petominutnih R-R inervala pre opterećenja i iz poslednjeg petominutnog segmenta 15-ominutnog oporavka u odgovarajućem položaju. Analizirani su RRNN (srednja vrednost NN intervala), SDNN (standardna devijacija NN intervala), RMSSD (kvadratni koren iz srednje vrednosti kvadrata sukcesivnih NN intervala) snaga spektra niske frekvencije (LF) i snaga spektra visoke frekvencije (HF). Oporavak srčane frekvencije definisan je kao apsolutna razlika između vrednosti srčane fekvencije odmah po završetku opterećenja i frekvencije registrovane nakon 60 sekundi oporavka (HRR60) i određivanjem vremenske konstante eksponencijalne jednačine fitovanjem HRR krivi dobijenih u toku petominutnog oporavka. Utvrđena je statistički značajna razlika za sve vremenske parametre izmedu mirovanja i oporavka u svakom posmatranom položaju (p<0.01). U sedećem i oba ležeća položaja nije došlo do oporavka nijednog frekvencijskog parametra. Pri aktivnom oporavku kod sportista samo se parametar ln LF vratio na polazne vrednost. U obe grupe ispitanika postojala je razlika u HRR60 između svih uslova oporavka (p<0.01), izuzev između dva ležeca položaja (p>0.05).Vrednosti su se značajno razlikovale između dve grupe (p<0.01). Sportisti su pokazali brži oporavak srčane frekvencije prema ovom parametru za sve položaje u odnosu na nesportiste. Parametar T se međusobno razlikovao u svim posmatranim uslovima oporavka (p<0.01), izuzev izmedu dva ležeća položaja (p>0.05). Razlike su postojale za T vrednost pri aktivnom oporavku i za oporavak u ležećem položaju (p<0.05), gde su sportisti pokazali brži oporavak. Ova studija ukazuje na to da se 15 minuta posle kratkotrajne submaksimalne vežbe većina parametara HRV u vremenskom i frekventnom domenu nisu vratila na vrednosti pre vežbanja bez obzira na položaj tela. Modifikacije u autonomnoj kardioregulaciji izazvane položajem tela u mirovanju zadržavaju se i posle vežbanja, ali razlike izmedu tri položaja posle vežbanja ne odražavaju one u mirovanju. Naši rezultati su pokazali da ležeći položaj sa ili bez podignutih nogu ubrzava HRR više nego dva sedeća položaja. Aktivan oporavak u sedećem položaju je bio povezan sa sporijim HRR u poređenju sa neaktivnim oporavkom u istom položaju. HRR kod sportista bio je brži pri oporavku u ležećem položaju i aktivnom oporavku u uspravnom sedećem položaju, nego kod nesportista pri istim uslovima.</p>