Genotipska specifičnost fotosintetičke aktivnosti listova pšenice tokom vegetacije

Abstract

<p style="text-align: justify;">Oplemenjivanje visokoprinosnih sorti p&scaron;enice usmereno je ka stvaranju genotipova većeg žetvenog indeksa (ukupna masa zrna/masa cele biljke), po&scaron;to povećani žetveni indeks uglavnom pouzdano ukazuje na veći prinos p&scaron;enice. Rad selekcionara sve je vi&scaron;e usmeren ka stvaranju genotipova veće produkcije biomase, čime će se ostvariti i veći prinos zrna. S tim u vezi je utvrđivanje genotipske determinisanosti procesa fotosinteze, odnosno utvrđivanje razlika u fotosintezi između genotipova p&scaron;enice različite plodnosti, kao i između genotipova u okviru heksaploidne p&scaron;enice. Fotosintetički potencijal najmlađih listova p&scaron;enice (list zastavičar i list neposredno ispod njega) u vegetacionom periodu nakon cvetanja osnova je za akumulaciju organske materije u zrnu, te je stoga u radu analizira nekih važnih fotosintetičkih parametara vr&scaron;ena na ovim delovima biljaka kod 14 genotipova p&scaron;enice različite plodnosti. Dobijeni rezultati ukazali su da između većine ispitivanih fotosintetičkih parametara i prinosa zrna ne postoje značajne korelacije. Maksimalne brzine fotosintetičkog oslobađanja kiseonika kod većine genotipova postignute su pri PFD ispod 1000 &mu;mol kvanta m-Ťs-Ű. Genotipska varijabilnost fotosintetičke aktivnosti bila je izražena tokom celog perioda vegetacije od cvetanja do pune zrelosti zrna, ali su ipak najvi&scaron;e razlike do&scaron;le do izražaja u poslednjoj fazi merenja. Dužina trajanja fotosintetički aktivne povr&scaron;ine od momenta cvetanja i zametanja zrna pokazala se kao jedan od glavnih fiziolo&scaron;kih pokazatelja prinosa p&scaron;enice.</p>