Dokazna sredstva po odredbama Zakonika o građanskom sudskom postupku Srbije iz 1865. godine

Abstract

U radu je izvršena istorijskopravna analiza odredaba Zakonika o građanskom sudskom postupku Srbije iz 1865. godine koje se odnose na dokazna sredstva. Kako je donošenju kodifikacije prethodila živa i dinamična rasprava između autora zakonskog projekta, tadašnjeg ministra pravde Rajka Lešjanina i Komisije imenovane od strane Državnog saveta sa zadatkom da podrobno pretrese nacrt, u tekstu je pažljivo analizirana arhivska građa o procesu konačnog uobličavanja zakonskih normi, sadržana u fondu Državni savet Arhiva Srbije. Već 1872. godine je usledila inicijativa ministra pravde Stojana Veljkovića za delimičnu reviziju pojedinih zakonskih rešenja o dokaznim sredstvima, o čemu nam svedočanstvo pruža dokumentarni materijal arhivskog fonda Ministarstvo pravde. Iako Veljkovićev nacrt nikad nije ozakonjen, iz odgovora Savetske komisije i sudova pozvanih da se o projektu izjasne, moguće je zaključiti gde su se u sudskoj praksi pokazale manjkavosti pojedinih zakonskih rešenja o dokaznim sredstvima u parničnom postupku. Neka od tih rešenja su modifikovana 1885. i 1901. godine, kada su usvojene izmene i dopune pojedinih odredbi o ispravama, svedocima i zakletvama. U radu su one detaljno razmotrene i, tamo gde je to bilo celishodno, dovedene u vezu sa odgovarajućim rešenjima sadržanim u neozakonjenom projektu iz 1872. godine.