Doprinos interne revizije unapređenju sistema korporativnog upravljanja u banci

Abstract

У нашој земљи се почетак примене корпоративног управљања везује управо за корпоративно управљање у банкама, и данас, с правом можемо рећи да је управо банкарски сектор највише досегао у развоју законске регулативе која респектурје препоруке Базелског комитета и принципе ОЕЦД-а, као и у практичној примени поштовања тих закона и интерних правила којима се појачава контрола банкарских процеса и убрзава процес преноса информација уз јасно дефинисане обавезе и одгоорности свих учесника у пословању.Такође, регулаторни оквир у Србији је прво банкама наметнуо обавезу постојања интерне ревизије и акценат ставио на њену важност и улогу, истичући обавезност њене независности и њеног основног задатка да власницима капитала, тј. одбору који заступа интересе валсника капитала, укаже на могућности унапређења постојећег система интерних контрола и да оцени и унапреди постојеће начине управљања ризицима, контроле и руковођења банчиним процесима.Међутим, ништа не долази само по себи, па су тако и банке и интерни ревизори морали да се прилагоде новим условима и околностима и да уложе знатне напоре како би интерна ревизија постала назобилазан надзорни механизам који осигурава постојање ефикасног система корпоративног управљања. Управо ова проблематика представља окосницу изложене теме која почиње регулаторном основном интерне ревизије, протеже се кроз изградњу одговарајућег организационог позиционирања исте, као и кроз изградњу и организационо позиционирање одбора који прате њен рад и представљају спону са власником капитала или управним одбором који заступа његове интересе и завршава се спровођењем и управљањем свих атктивности интерне ревизије, а све у циљу унапређења система корпоративног управљања у банци.