Kognitivna obrada alomorfije u srpskom jeziku

Abstract

U ovom radu ispitivan je kognitivni status alomorfije – uočljivih varijacija u formi morfeme koje ne utiču na njenu funkciju i značenje (cf. Lyons, 1968). Ovaj fenomen je razmatran u okviru srpskog jezika, u kojem je alomorfija nastavka instrumentala jednine imenica muškog roda tipičan slučaj (npr. mišom-mišem; pužom-pužem). Uprkos njenom učestalom javljanju, alomorfija je retko bila predmet psiholingvističkih istraživanja. Zbog toga je osnovni cilj ovog istraživanja bio utvrđivanje kognitivne realnosti alomorfije. Osim toga, cilj je bio i da se stvori osnova za postavljanje hipoteza o morfološkim i/ili fonološkim činiocima koji utiču na javljanje ovog fenomena. U istraživanju su korišćeni upitnik konstruisan za ispitivanje alomorfije u jezičkoj produkciji i eksperiment sa zadatkom leksičke odluke. Rezultati istraživanja su pokazali da na kognitivnu obradu imenica muškog roda u instrumentalu jednine deluju barem dva procesa: (a) tip sufiksa: -om ili -em i (b) variranje sufiksa instrumentala jednine, to jest pojava alomorfije. Takođe, nalazi sugerišu da bi alomorfija mogla biti posledica dve suprotstavljene tendencije: određenih morfo-fonoloških ograničenja u izboru odgovarajućeg sufiksa i težnje da se kognitivna obrada olakša tako što će se koristiti frekventniji sufiks -om.